Izložba Petra Lubarde u Kulturnom centru Srbije u Parizu
U sredu, 13. februara u 19 sati, u Kulturnom centru Srbije biće otvorena izložba jednog od najprominentnijih predstavnika jugoslovenske moderne, Petra Lubarde. Postavka u Parizu obuhvata 12 radova iz zbire Kuće legata, ali i bogatu arhivsku građu na dokumentarnim panoima među kojima su i dokumenti koji se ovom izložbom prvi put predstavljaju publici. Izložbu prati reprezentativan, bogato ilustrovan katalog sa tektom autorke i kustosa izložbe MA Dine Pavić, istoričarke umetnosti.
Organizacija izložbe obuhvatila je saradnju sa porodicom Petra Lubarde i brojnim institucijama: Muzej savremene umetnosti (Beograd), Arhiv Jugoslavije (Beograd), Muzej Jugoslavije (Beograd), Spomen – zbirka Pavla Beljanskog (Novi Sad) i Muzej savremene umetnosti Univerziteta u Sao Paolu.
Izložba će biti predstavljena pariskoj publici u Kulturnom centru Srbije u Parizu od 13. februara 2019. do 20. marta 2019. godine u okiru programa koji prati obeležavanje Dana državnosti Republike Srbije. Na otvaranju izložbe publici će se obratiti gospodin Filip Brusić – Renaud, direktor Kuće legata, Radoslav Pavlović, direktor Kulturnog centra Srbije u Parizu, ambasadorka Republike Srbije u Francuskoj gospođa Nataša Marić i MA Dina Pavić, autorka izložbe.
Noslac projekta je Kuća legata a isti se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, uz podršku Ambasade Srbije u Republici Francuskoj i Kulturnog centra Srbije u Parizu.
(iz kataloga izložbe)
Istorijski kontekst u kome je egzistirao i unutar koga se razvijalo slikarstvo Petra Lubarde bio je omeđen zbivanjima u svetskoj političkoj, duhovnoj i umetničkoj sferi posle 1945, a koje su se reflektovale na sociopolitičke i kulturne prilike u jugoslovenskom posleratnom društvu. Na liniji ove promene u likovnoj umetnosti i formiranje specifičnog socijalističkog modernizma nalazilo se i slikarstvo Petra Lubarde. Njegova umetnost je u svojoj tematici sažimala specifičnost geografskog podneblja, ideološki prihvatljive elemente nacionalne istorije i mitologije, a njegov izražajni jezik je bio na tragu poigravanja između realizma i apstrakcije. Ovakva umetnost je vrednovana kao autentična i igrala je ulogu u emancipaciji i umetničkom dijalogu koji je kroz nju vođen sa aktuelnim tokovima u umetnosti na međunarodnoj sceni.
Izvor: Legat Petra Lubarde