Izložba Aleksa Čelebonović - svestrana ličnost

U četvrtak, 28. decembra 2017. godine u 20 časova, u Muzeju Zepter biće otvorena izložba Aleksa Čelebonović - svestrana ličnost.

Na stogodišnjicu rođenja sećamo se jednog od najznačajnijih aktera umetničko-kritičarske scene Beograda, Srbije, Jugoslavije, konačno sveta, druge polovine XX veka.

Ako bi se jednostavno i s mnogo suštine mogla okarakterisati ličnost Alekse Čelebonovića bilo bi: vrsni umetnik, esteta, istoričar i organizacioni pregalac, kako je to davno zabeležio slikar Mića Popović.

Iako je rođen u Lozani (29. decembar 1917), gde je porodica izbegla po izbijanju Prvog svetskog rata, Aleksa Čelebonović je ceo vek, uz mnogobrojna putovanja u toku života, proveo u Beogradu. Tu je završio osnovnu i srednju školu, diplomirao na Pravnom fakulteti (1941). Rođen u porodicipoznatog beogradskog advokata, Jakova Čelebonovića, Aleksa nije bio jedino dete koje je studiralo prava. Njegov znatno stariji brat Marko takođe je diplomirao prava kojima se, kao i mlađi brat, nije nikada bavio. Studije prava osiguravale bi, kako se verovalo, životnu sigurnost iako je obojici osnovna preokupacija bila umetnost u veoma širokom njenom poimanju.

Slikarstvom je počeo vrlo rano da se bavi. Još u školi, gde mu je drugar bio Jurica Ribar, izlagao je januara meseca 1934. (njih dvojica sa još dvoje mlađih umetnika: Danica Antić i Nikola Graovac) u prostorijama tadašnjeg Udruženja prijatelja Francuske. Shvativši da je lakše da se udruženo izlaže oni su, sa još šestoro mladih (Ljubica Sokić,Dušan Vlajić, Borivoje Grujić, Milivoj Nikolajević, Stojan Trumić i Bogdan Šuput), organizovali Grupu DESETORICA koja je, iako nije dugo trajala, imala 1940. godine dve izložbe. Jednu u Beogradu, drugu u Zagrebu.

Posle Drugog svetskog rata Aleksa Čelebonović slikarstvo , kao javnu delatnost, gotovo napušta s uvek prisutnom željom da joj se jednog dana vrati. Slika za svoju dušu i posvećuje se novim izazovima ulazeći sve dublje u kritičarski rad. Započeo ga je pre Drugog svetskog rata u časopisu Mlada kultura, u kome je bio glavni i odgovorni urednik (1938-39) a docnije je bio redovni kritičarKnjiževnih novina (1951–1952), potomBorbe (1952–1954). Povremeno je pisao za NIN i Politiku. Sarađivao je u časopisima Književnost, Delo, Umetnostkao i u mnogim drugim publikacijama sveta i Jugoslavije.

Čelebonović se kretao kroz celoklupnu istoriju umetnosti od praistorije do moderne, obuhvatao široka geografska prostranstva, interesovao se i za pozorište što ga je dovelo do Ežena Joneska i razgovora s književnikom kao i za druge umetničke pojave kod nas i u svetu. Baveći se kritikom i esejistikom preko pedeset godina, Čelebonović nije bio samo hroničar, svedok pojava ličnosti i novih trendova, već i tumač i sudija.

Uživao je veliko poštovanje kod stranaca. Susret s Pjerom Frankastelom doveo je do prevoda i štampanja knjigeUmetnost i tehnika s Čelebonovićevim predgovorom. Iz kontakta sa Žanom Dibifeom nastao je intervju štampan uPolitici, kao i saradnja na knjizi posvećenoj umetniku. U dva pisma, upućena Čelebonoviću, sâm Dibife se divi tačno uočenim elementima u njegovim delima i, između ostalog, piše: „Znam veoma malo tekstova koji se tiču mojih dela u kojima su osvetljene, tako dobro kao što su u vašem, ključne tačke i pokretači u mojim slikama, njihove pobude, ciljevi i duhovne pozicije kojima one teže.“

Aleksa Čelebonović je objavio nekoliko dragocenih knjiga iz oblasti teorije i istorije umetnosti, među kojima ima i nezaobilaznih, kapitalnih studija: monografija o Dušanu Vlajiću (Prosveta 1959), Za pristup umetnosti (Rad 1960),Savremeno slikarstvo Jugoslavije(Jugoslavija, 1965), Stara Grčka(Jugoslavija, 1973). Knjiga Ulepšani svet(Jugoslavija, 1975), odmah po objavljivanju, izazvala je veliku pažnju u našoj a i inostranoj sredini. Knjiga je prevedena i štampana u osam zemalja (Jugoslavija, Austrija, Nemačka, Francuska, Engleska, SAD, Holandija i Rumunija).

Ovako obiman posao nije ga sprečavalo da se bavi i društvenim radom.Bio je pokretač i osnivač novih časopisa i novina za umetnost.  Inicirao je osnivanjeJugoslovenske sekcije Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA). Jedan je od osnivača i prvi upravnik JUGOSLOVENSKOG TRIJENALA LIKOVNIH UMETNOSTI (1961), komesar naših selekcija na bijenalima u Veneciji i Sao Paulu, član mnogih domaćih i međunarodnih žirija za selekciju dela ili dodelu nagrada.

Radio je u niz značajnih preduzeća, najduže u Izdavačkom zavodu „Jugoslavija“.

Svoju životnu i profesinalnu karijeru završava kao profesor (1976–1985) na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a potom na Filozofskom fakultetu – Grupa za istoriju umetnosti.

Preminuo je u Beogradu maja meseca 1987.

Izvor: Muzej Zepter

• Izložba Aleksa Čelebonović - svestrana ličnost