Bijelić Jovan
Jovan Bijelić (Revenik kod Bosanskog Petrovca, 1884 - Beograd, 1964).
Da li pod uticajem poljske kulture, koja se širila u slovenskim zemljama pod austrougarskom vlašću, ili opštih težnji odlaska na školovanje u Poljsku i Češku, kao prvi jugoslovenski slikar školovan u gradu na Visli, Jovan Bijelić završava Akademiju u Krakovu. Poput mnogih drugih savremenika, po završetku studija odlazi na dalje usavršavanje u Pariz. Zadovoljan je muzejima, duhom i atmosferom; smatra ih „pravim vrednostima grada”, ali Akademija Gran Šomije i profesor De Kiriko ne ispunjavaju njegova očekivanja. Slika vedute u impresionističkom maniru, pokušavajući da svoje krakovsko iskustvo približi francuskim uzorima. Poseta Sezanovoj izložbi obeležiće njegov pariski boravak ali i dalji umetnički razvoj. Prvu samostalnu izložbu ima u salonu Urlih u Zagrebu, 1919. godine. Dobro prihvaćena kod progresivnijih kritičara, ova izložba odlučujuće utiče na dobijanje posla scenografa u Narodnom pozorištu u Beogradu. Početkom treće decenije dvadesetog veka Bijelić boravi u Berlinu, Drezdenu i Pragu. Mladalačko nedovoljno razumevanje modernih tendencija smenjuje želja za eksperimentom. Nastaju slike Borba dana i noći i Apstraktni predeo. Ovaj uspešni izlet u apstrakciju ostaje, međutim, samo značajna ali kratkotrajna avantura. U svom ateljeu na tavanu Druge muške gimnazije, 1926. godine, otvara sopstvenu slikarsku školu, koja će odnegovati mnoge ugledne srpske umetnike i istoričare umetnosti, kao Lazara Trifunovića. Sam je kao omiljene slikare naveo Tintoreta, jer je jedan od najtemperamentnijih, i Delakroa, zbog zamaha i poleta s kojim je radio. U četvrtoj deceniji Bijelić doživljava stilsku transformaciju oličenu pre svega u naglašenom kolorizmu i slobodnom potezu, da bi tokom Drugog svetskog rata njegove aktivnosti u znatnoj meri zamrle. Novu transformaciju obeležilo je oslobađanje od pred¬metnosti u drugoj polovini pedesetih, kada nastaje ciklus „Oluja”.
Izvor: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog
Tweets by @ArtHaus_rs